Postavljanje granica jedna je od najvažnijih, ali i najizazovnijih tema ličnog razvoja. Mnogi od nas su odrastali u uverenju da je prilagođavanje vrlina, da je trpljenje znak snage i da je stavljanje sebe na poslednje mesto način da sačuvamo odnose. Zbog toga granice često doživljavamo kao nešto loše, sebično ili konfliktno. U stvarnosti, granice nisu odbacivanje drugih. One su način da ostaneš u kontaktu sa sobom.
Granice su jedna od najvažnijih, ali i najtežih lekcija ličnog razvoja. Mnogi ljudi nisu naučeni da ih postavljaju, već da se prilagođavaju, trpe i stavljaju sebe na poslednje mesto. Zbog toga granice često izazivaju osećaj krivice, strah i unutrašnji konflikt. Međutim, granice nisu napad na druge. One su zaštita tvog unutrašnjeg prostora.
Kada nemaš jasno postavljene granice:
-
preuzimaš tuđe odgovornosti
-
osećaš se iscrpljeno i nevidljivo
-
potiskuješ ljutnju dok se ne pretvori u zameranje
-
daješ više nego što imaš
Vremenom se izgubi ravnoteža, a odnosi postaju opterećujući umesto podržavajući.
Jasno postavljanje granica
Postavljanje granica znači jasno iskomunicirati šta ti prija, a šta ne. To ne mora biti grubo, agresivno niti dramatično. Granice mogu biti mirne, kratke i jasne.
Na primer:
-
„Ne mogu to sada.“
-
„To mi ne odgovara.“
-
„Potrebno mi je vreme.“
Postavljanje granica ne zahteva detaljno objašnjavanje niti pravdanje. Dovoljno je da budeš jasan/jasna i dosledan/dosledna.
Ljudi koji te zaista poštuju neće se naljutiti na tvoje granice. Oni koji se naljute često su oni koji su navikli da ih nemaš.
Granice nisu zidovi koji te udaljavaju od drugih. One su vrata koja omogućavaju zdravije, iskrenije i stabilnije odnose. Kroz granice učiš kako da poštuješ sebe, ali i kako da drugima pokažeš na koji način mogu biti deo tvog života.
Postavljanjem granica ne gubiš ljude. Gubiš odnose koji nisu bili zasnovani na poštovanju. A pravi odnosi, oni se sa postavljanjem granica samo učvršćuju.
